osnovni pojmovi kreativne ekonomije

Značaj institucionalnog konteksta za razvoj preduzetništva potvrđuju i dugogodišnja istraživanja - od poznatih debata iz 1960-ih godina do recentnih studija o različitim vrstama kapitalizma. Kako preduzetništvo, u suštini, definišu tehnološke inovacije u kontekstu konkurentnog tržišta, tako i tehnologije i pojam konkurentnosti zahtevaju sveobuhvatnu analizu u svetlu društvene organizacije tržišta.

Preduzetnici su inovatori koji kombinuju i transformišu faktore proizvodnje, poput rada, zemljišta, kapitala, znanja, kako bi stvoril proizvode i usluge sa dodatom vrednošću namenjene tržištu. Oni su suočeni sa rizicima takvog poslovanja ali, sa druge strane, uživaju i poseban status u društvima tržišnog kapitalizma. Iako preduzetnici postoje u drugim ekonomskim sistemima, oni se uglavnom vezuju za tržišnu ekonomiju.

U savremenom društvu je teško pronaći potrošače koji su nezavisni u odnosu na spoljašnje uticaje, koji imaju definisane preference, adekvatne informacije i kapacitet za promišljanje robnog univerzuma. Stoga su u fokusu istraživanja brojnih sociologa socio-kulturni faktori koji uslovljavaju potrošačke navike. Naime, kako sociolozi ističu, robu u velikoj meri kupujemo i priželjkujemo upravo zbog njene simboličke i društvene vrednosti. Potrošnja robe, koja poseduje određeno značenje, omogućava identifikaciju sa pojedinim društvenim grupama, te tako predstavlja znak raspoznavanja, ili pak, znak razlikovanja i diferencijacije u odnosu na druge grupe.

Jedan od aspekata društvenih promena uslovljenih ekonomskim razvojem se odnosi na ljudski rad čije su se karakteristike vremenom menjale, povratno delujući i na opšti stav ljudi prema radu. Neretko se može čuti da ljudi iz razvijenih zemalja opisuju stanovništvo zemalja u razvoju kao „lenje“ i „ležerne“, objašnjavajući kako su upravo te karakterstike razlog njihovog siromaštva. Međutim, ono što izgleda kao „ležeran“ stav reflektuje, bar delimično ili u slučaju autora ovog teksta potpuno, način na koji su organizovana agrarna društva.

Pojedini ekonomisti su pokušali da objasne međunarodne razlike u ekonomskom razvoju u kontekstu društvenih konflikata. Na primer, mnogi tvrde da su jednaka raspodela prihoda i etnička homogenost doprineli ističnoazijskom ekonomskom „čudu“ omogućavajući političku stabilnost koja je nužna za dugoročne investicije. Shodno tome, uvreženo je i mišljenje da je nejednaka raspodela prihoda u Latinskoj Americi i etnička heterogenost u subsaharskoj Africi doprinela „lenjom“ ekonomskom rastu praćenom intenziviranjem društvenih konflikata, što je posledično umanjilo upliv investicija i/ili pojačalo zahteve za redistribucijom.

Tokom poslednjih desetak godina, socijalnih kapital je postao popularan termin među onim istraživačima koji pokušavaju da inkorporiraju socijalne faktore u svoje analize ekonomskog razvoja. Ovaj koncept su prvobitno koristila dvojica sociologa veoma različitih teorijskih ubeđenja. Jedan od njih je francuski sociolog Burdije, po kome je socijalni kapital ono što ljudi uobičajeno nazivaju „vezama“. Burdije tvrdi da je socijalni kapital, kao i bilo koja druga vrsta kapitala, instrument moći i sredstvo reprodukcije socijalnih klasa. Drugo značenje termina je ponudio američki sociolog Džejms Kolman, koji pod tim podrazumeva razmenu informacija i uspostavljanje poverenja unutar grupe ljudi koja na taj način smanjuje troškove transakcije i poslovanja.