Srbija

Kako je nedostatak stručnjaka u IT sektoru jedan od najvećih ograničavajućih faktora za razvoj ove industrije u Srbiji ali i u razvijenim zemljama širom sveta, Ministarstvo finansija i privrede je u saradanji sa kompanijom Infostud pokrenulo projekat „Studiraj i ti IT“ kako bi popularizovali IT kao obrazovni profil i dobro plaćen posao budućnosti. Projekat je prevashodno namenjen učenicima srednjih škola koji se pripremaju za upis na fakultetske studije.

Ekonomska i socijalna kriza istorijski su uvek išle ruku pod ruku. Kao odgovor na obe krize razvijen je koncept socijalnih preduzeća koja ostvaruju profit ali čiji je primarni cilj stvaranje boljeg i humanijeg društva. Ova preduzeća zapošljavaju grupe koje teško dolaze do posla, podstiču održivi razvoj kompanija i posledično, čitavog društva.

Uprkos brojnim nastojanjima da se Srbija promoviše i razvija kao isplativa i konkurentna destinacija za međunarodnu filmsku produkciju, zbog glomaznih i nejasnih birokratskih procedura godišnje gubimo desetine miliona dolara. Dok zemlje u regionu daju podsticaj od 20 odsto na povraćaj uloženog novca stranih filmskih ekipa a dozvole za snimanje na javnim lokacijama se dobijaju u roku od pet do osam dana, u Srbiji taj proces traje i nekoliko nedelja pri čemu i ne postoji podsticajna mera povraćaja uloženog novca. Iz tih razloga, zemlje regiona zarađuju oko 50 miliona eura na godišnjem nivou od stranih produkcija dok Srbija ostvaruje čak četiri puta manji prihod.

Iako kreativne industrije čine skoro petinu ukupnog godišnjeg prometa u Srbiji i zapošljavaju oko 7 odsto ljudi u našoj zemlji, ovoj oblasti se kod nas ne pridaje dovoljno pažnje. Da Srbija ima potencijala kada je ova oblast u pitanju pokazuje uspeh izložbe Creative Space Serbia na Milanskoj nedelji dizajna održanoj od 9-14. aprila 2013. u organzaciji Agencije za promociju izvoza i strana ulaganja SIEPA. Tema ovogodišnje izložbe bila je „Yurope – Treći domaći pejzaž“, a o rezultatima i posećenosti izložbe, objavama u italijanskoj i svetskoj dnevnoj, nedeljnoj i mesečnoj štampi, ostvarenoj prodaji i kontaktima, domaća publika imaće priliku da se informiše na izložbi koja će 17. maja 2013. biti organizovana u Kulturnom centru Beograda.

U Srbiji postoji mnoštvo muzičkih, filmskih, pozorišnih festivala (čija brojnost prevazilazi broj pozorišnih institucija), festivala iz oblasti kreativnosti, dizajna, vizuelnih umetnosti. Među njima je i veliki broj reprezentativnih manifestacija koje predstavljaju značajne kulturne projekte od međunarodnog ugleda. Međutim, odomaćenost festivalske kulture na ovim prostorima, odnosno festivalizacija kulture, smatra se jednim od ključnih problema. Festivalizacija podrazumeva svođenje kulture na periodične ili jednokratne manifestacije čime se prenebregava problem odsustva svakodnevne ponude kulturnih sadržaja i simulira postojanje kulturne politike. Festivalizacija kulture se izjednačava sa komercijalizacijom kulture, njenom „periodičnom spektakularizacijom“ a neretko se u stručnim krugovima određeni festivalski programi diskredituju zbog svoje karnevalske glazure.

Uprkos reformama formalnog obrazovnog sistema u Srbiji mnoga ključna pitanja ostala su nerešena – naš obrazovni sistem i dalje nije usklađen sa evropskim standardima a ni sa domaćim tržištem rada. Problem predstavlja i mali procenat visoko obrazovanog kadra, ali i zastarelost akademskih programa, nepostojanje studentskih praksi i sl. Sa druge strane, iako je evidentno da su konkurentne ekonomije širom sveta bazirane na znanju, u Srbiji ne postoji ni zakonska regulativa u oblasti neformalnog obrazovanja zbog čega diplome i sertifikati stečeni na kursevima „ostalih znanja i veština“ nisu ni priznati ni prepoznati.