autorsko pravo

Intelektualna svojina stvara pravne pretpostavke da kreativni ljudi žive od svog rada. Ta duboko moralna ideja, da ljudski rad mora da bude nagrađen, takođe je i pretpostavka ekonomskog i kulturnog razvoja svakog savremenog, civilizovanog društva. Nije zaštita intelektualne svojine radi intelektualne svojine, već ona vredi samo onoliko koliko doprinosi boljem životu ljudi.

Opšte mesto u ozbiljnim raspravama o autorskom pravu jeste konstatacija da najveći beneficijar autorskopravne zaštite nisu autori, već su to tzv. kreativne industrije koje sačinjavaju privredni korisnici autorskih dela, koji su putem ugovora ili ex lege postali nosioci imovinskih autorskih prava. To nije pojava novijeg datuma; ona je sistemski ugrađena u mehanizam autorskopravne zaštite.

Debata pod nazivom „Autorsko pravo u digitalno doba“, održana 12. decembra 2012. godine u organizaciji Academica-e i KC Grad, okupila je predstavnike državnih institucija, udruženja za zaštitu autorskih prava, predstavnika savremenog copyright-a i jednog člana opozicionog pokreta. Dok se sa jedne strane raspravljalo o uticaju digitalnih tehnologija na zaštitu autorskih prava, poseban deo debate je bio posvećen problematici autorskog prava u Srbiji. Iako je izneto dosta suprotstavljenih mišljenja, panelisti su se složili u jednom – dosadašnji model zaštite autorskog prava je neodrživ i u praksi neprimenljiv, a strogi državni propisi i drakonske kazne za sankcionisanje povreda autorskog prava gotovo sigurno neće uticati na promenu korisničkih praksi.

Autorska i srodna prava u 21. veku u Srbiji, tema su druge u nizu debate u okviru projekta Dositheus – Profesionalni razvoj za preduzetnike u kulturi Srbije, podržanog od strane UNESCO Međunarodnog fonda za kulturnu raznolikost, koji sprovodi Academica, a organizaciju serija panela sprovodi u saradnji sa Evropskim centrom za kulturu i debatu “Grad”. 12. decembra 2012. godine u KC Grad u Beogradu, okupiće se panelisti: Slobodan Marković sa Pravnog fakulteta u Beogradu, stručnjak za autorsko i autorsko digitalno pravo, Vladimir Marić iz Zavoda za zaštitu intelektualne svojine, Vladimir Jerić iz Creative Commons Srbije, Aleksandar Blagojević iz Piratske partije, specijalna savetnica ministra finansija Jasna Matić i Aleksandar Kovačević iz SOKOJ-a.

SOKOJ, Organizacija proizvođača fonograma (OFPS) i Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora (PI) uputili su predstavku Narodnoj skupštini u vidu zahteva za hitno povlačenje iz procedure Zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima. Ove autorske agencije smatraju da je predlog Zakona protivan Ustavu i međunarodnom pravu odnosno međunarodnim konvencijama koje je Srbija ratifikovala, direktivama Evropske Komisije, kao i samoj legislativnoj suštini zaštite autorskog prava kao intelektualne svojine.

U nedavno objavljenom godišnjem Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama se navodi da je ostvaren napredak u oblasti intelektualne svojine, autorskih i srodnih prava. Ocenjeno je da je usklađenost važećih zakona i propisa Srbije u ovoj oblasti sa zakonodavstvom Evropske unije na visokom nivou. To se pre svega odnosi na izmenu i dopunu Zakona o autorskom i srodnom pravu iz decembra 2011. godine i donošenje podzakonskog akta za sprovođenje Zakona o optičkim diskovima iz marta 2012. U izveštaju, između ostalog, stoji da je Uprava carine Srbije poboljšala IT kapacitete u ovoj oblasti i da je ukinuta administrativna taksa na podnošenje zahteva za zaštitu prava intelektualne svojine, što je dovelo i do povećanja broja upita.