kulturno nasleđe

U razgovoru o proizvodnji, kulturnim navikama i kulturnoj potrošnji u ruralnim odnosno seoskim sredinama ima razloga upitati se kakva su demografska i socijalna obeležja građana koji žive u tim naseljima i da li se oni i koliko razlikuju od građana koji žive u gradovima.

Treća u nizu debata u organizaciji Akademike i Evropskog centra za kulturu i debatu „Grad“ održana je 31. januara 2013. godine, pod nazivom „Kultura ruralnih zajednica – Između poljoprivredne proizvodnje i kulturne potrošnje“. Učesnici debate su diskutovali o zapostavljenosti seoskih zajednica i ruralne kulture u Srbiji, ujedno ukazujući na nužnost očuvanja i razvoja kulture sela kao i na neiskorišćenost potencijala brendiranja materijalne i nematerijalne kulture.

„Srce Hercegovine je jedinstvena ruta kulturnog turizma u Bosni i Hercegovini, specifična po tome što je obeležena lokalitetima i narativima vezanim za život pisaca i pesnika, pažljivo biranim vrednostima - arheološkim iskopinama, muzejima, bogomoljama, galerijama, nekropolama, kulturno-istorijskim nasleđem, srednjovekovnim gradovima, prirodom i gastronomijom, koja spaja opštine Konjic, Mostar, Stolac, Čapljine i Trebinje“, objašnjava Aleksandra Savić iz udruženja World Music Centar iz Mostara.

“Živimo u vremenu u kome je sve učestaliji govor o multikulturalnosti kao o nečemu neophodnom, u kome se sve više napora ulaže u razumevanje, prihvatanje i očuvanje bogatstva raznolikosti. Istovremeno, na mestu kakvo je Vojvodina, koju na poseban način karakteriše suživot više nacija, ideja o narodima okupljenim oko jednog projekta, koji pod istim svetlom otkriva njihove sličnosti, posebnosti i lepote, jednostavno do sada nije realizovana”, navodi Nenad Mikalački iz udruženja Druid grupa iz Novog Sada.

Društvo „Josip Broz Tito“ iz Jablanice u Bosni i Hercegovini je iniciralo projekat izrade muzejske postavke „Titova soba“ koja obuhvata fotografije, novinske isečke i video snimke iz perioda Titovih poseta ovom mestu kao i propratni materijal o snimanju filma „Bitka na Neretvi“.

Srbija je dobila Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasleđa u koji je upisano 27 običaja, zanatskih znanja i veština, kulinarskih specijaliteta, priredbi, rituala i ostalih tekovina narodne tradicije. Formiranje nacionalnog registra je prvi korak ka kandidaturi za UNESCO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.