You are here

Kritički osvrt na prikaz Srbije u najnovijem Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o konkurentnosti

Izveštaj o globalnoj konkurentnosti za 2011-2012. Svetskog ekonomskog foruma ukazuje na slabu poziciju Srbije (po Global Competitiveness Index-u Srbija je 95. među 142 zemlje). Srbija je lošije kotirana od većine zemalja regiona i EU, sa izuzetkom BIH (100). Hrvatska je daleko ispred (76), dok je veoma dobra pozicija Crne Gora (60) upitna. Srbija je posebno loše pozicionirana kada je u pitanju razvijenost institucija, kvalitet državne uprave i vladinih institucija, infrastruktura, nivo monopolizovanosti privrede, dostupnost novih tehnologija, odliv mozgova...

U odnosu na dve susedne zemlje, Hrvatsku i BiH, Srbija je daleko iza prve i nešto ispred duge. Po inovativnosti nalazimo se tek na 97. mestu (Hrvatska 76, BIH 104), po institucijama tek na 121 (Hrvatska je 90; BiH 109), po infrastrukturi smo 84, (Hrvatska je na dobrom 39. mestu, dobrim delom usled obimne izgradnje modernih auto-puteva; dok je BiH tek 99). Po kvalitetu zdravstvenog sistema i osnovnog obrazovanja sve tri zemlje dobro stoje; Srbija je 52, Hrvatska četiri mesta bolja, dok BiH pripada 58. pozicija.

Ključni problem kod izveštaja SEF-a je deo gde su subjektivne procene. Procene ukazuju da bi se Srbija nalazila dvadeset do trideset mesta na boljoj poziciji kada bi diskretne ocene sa terena (koje rade domaći eksperti) bile u proseku iste kao i objektivni indikatori. Dakle, mnogo toga ukazuje da imanentna sklonost domaćih privrednika i ekonomista da stanje u zemlji opisuju kao loše, često bez dovoljno dokaza za to, značajno srozava poziciju Srbije na listi Svetskog ekonomskog foruma. Npr. teško da Srbija nema bolje puteve od Rumunije, Bugarske ili Makedonije. Naime, prema istraživanju Međunarodnog programa za ocenjivanje puteva iz 2009. po kvalitetu putne infrastrukture bili smo plasirani na 30. mestu u Evropi. Izveštaj ukazuje da se po kvalitetu puteva Srbija nalazi na 131. mestu. Treba napomenuti da BiH ima samo nekoliko desetina km autoputeva, a da Crna Gora nema ni kilometar auto puta itd.

Kada je u pitanju problem preobimne regulative (134. mesto), mere koje je usvojilo Ministarstvo finansija i Vlada, odnosno ukidanje čak 137 parafiskalnih nameta, doneće značajan napredak na listi naredne godine.

Po ‘odlivu mozgova’ Srbija se loše kotira (139) i pored određenih napora Vlade da se zadrže mladi istraživači, dok će ulazak Beogradskog univerziteta na Šangajsku listu 500 najboljih visoko-školskih ustanova na svetu već naredne godine skoro izvesno popraviti rang. Procene demografa rađene za RZS govore da je u periodu 2008-2010. u proseku iz zemlje odlazilo najmanje 31.000 ljudi (dok se vraćalo 18.000). Imajući u vidu da je populacija koja napušta zemlju relativno mlada implicitno se može zaključiti da dobar deo onih koji odlazi imaju diplome. Ipak, treba imati u vidu da do posla u Srbiji daleko teže dolaze manje obrazovani, tako da su oni i više motivisani da emigriraju, što stavlja pod sumnju podatak o ‘odlivu mozgova’, koje je diskretan, a ne objektivan, odnosno tačno utvrđen. 

Problematična razlika rangova GDPpc po kupovnoj moći i Global Competitiveness Index-a

Analiza konkurentske prednosti polazi od nivoa GDPpc po paritetu kupovnih snaga (GDPpc PPP), po kome se 2011. naša zemlja nalazila oko 65. mesta, što bi trebalo da korespondira sa nivoom konkurentnosti. Prema Global Competitiveness Index-u, Srbija nalazila na daleko nezavidnijoj poziciji. Ta razlika od 30 mesta između GDPpc (ppp) i Global Competitiveness Index-a, i pored problema usled toga što nije obuhvaćen potpuno isti broj zemalja, može da ukazuje na pogrešnu strategiju ekonomskog rasta, pre svega na nizak nivo investicija i visok platnobilansni deficit, ali i na slabost primenjene metodologije, posebno indikatora koji nisu objektivno merljivi i po kojima se po pravilo vrlo loše kotiramo. Činjenica da je GDPpc(ppp) bolje rangiran od Global Competitiveness Index ukazuje da postoji prostor za unapređenje konkurentnosti, što je pozitivno. Indikativno je da u segmentima zdravlja i osnovnog obrazovanja Srbija nije loše kotirana (52), što implicitno dovodi u sumnju ukupni rang (teško da zemlja ima veliki debalans između makroekonomskih pokazatelja i stanja zdravstva i obrazovanja).

Kada je reč o nivou tehnološke opremljenosti konkurentska prednost postoji samo u oblasti propusnog opsega interneta, dok se slabosti uočavaju na poljima dostupnosti novih tehnologija i broju stranih direktnih investicija na polju njihovog transfera, što direktno utiče na nizak nivo absorpcije novih tehnologija od strane preduzeća. Slaba tehnološka opremljenost rezultira nekonkurentnim proizvodima koji teško pronalaze put do potrošača, što utiče na smanjenje tržišta i čini ga nekonkurentnim. Još jedna logična posledica je nepostojanje konkurentskih prednosti na poljima sofisticiranosti poslovanja i inovacija. Izveštaj praktično ukazuje da su za unapređenje konkurentnosti Srbije najvažniji infrastruktura i institucije. Ovo implicira da bi kreatori ekonomske politike morali da aktivnije usmere srpsku ekonomiju ka izvozno orijentisanom rastu, koji bi podrazumevao veći nivo investicija, posebno u infrastrukturne, odnosno kapitalne projekte. Ovo bi naravno podrazumevalo veći nivo akumulacije, odnosno štednje, da li preko fiskalne konsolidacije ili preko depresijacije dinara.

Koje su ključne industrije za konkurentnost?

Pristup radnoj snazi koja je sposobna da iznese inovacije je ključni faktor globalne konkurentnosti u industriji, značajniji nego niski troškovi materijala, energije i rada. Posmatrano na nivou sektora, ključni faktor koji određuje dostignuti nivo konkurentnosti zemlje je stanje industrija koje su bazirane na visokim tehnologijama. Bilo da se radi o hemijskoj (i farmaceutskoj) i auto-industriji, elektro-industriji, industrijama baziranim na nano i bio tehnologijama, proizvodnji softvera, industriji električnih uređaja, avio-industriji, sofisticiranoj mašinskoj industriji... Nije stoga iznenađenje da su najbolje kotirane zemlje one koje imaju razvijene ovakve vrste industrija. To su, pre svega, dve države Anglo-Amerike (SAD i Kanada), nekoliko zemalja Istočnog Pacifika (Japan, Tajvan, Koreja, Singapur, Australija, Novi Zeland) i većina država zapadne Evrope (postoje i izuzeci poput Katara, Izraela ili Saudijske Arabije). Treba napomenuti da se i rang Kine konstantno poboljšava (sada je na 26. mestu).

dr Goran Nikolić, Institut za evropske studije

objavljeno 08.09.2012.